Ako govorimo o Srbima, opšte je poznato da su to ljudi širokog srca koji bi „dušu dali za merak”. Ono što nas razlikuje od svih ostalih naroda je naša mogućnost da se izdignemo iznad svake situacije i dostojanstveno uživamo i proveselimo sa najbližima u svakoj situaciji koja to zahteva.
Ne čudi činjenica da se stranci najbolje zabave sa našim ljudima i u gradovima širom Srbije. Da li zbog jačine rakije na koju nisu navikli, stargoradske muzike koja i bez razumevanja reči gađa u dušu ili zbog topline domaćina, nije sigurno, ali iz Srbije niko nije otišao ravnodušan. Povoda za slavlje ima mnogo u svim kulutrama, ali retko ko obrne prase vikendom jer je dobro raspoložen, kao što to čine u našim krajevima. Koji su to najveći povodi za slavlje, pročitajte u nastavku teksta.
Rođenje deteta
Rođenje dete mora biti u samom vrhu liste jer je bespogovorno najlepši razlog za slavlje kome se jednako raduje cela porodica. Na dan porođaja, najbliži članovi porodice i prijatelji roditelja se okupljaju i zajedno iščekuju lepe vesti. Nakon što se majka javi, ponosnom ocu se cepa košulja, a zvanice se vesele uz muziku i do jutra. Poslednjih godina je u rastu trend koji nalaže da se ovo veselje odloži do vremena kada se majka sasvim opravi, a kad je u pitanju organizacija proslava Beograd, posebno ima visoke standarde kojima se trudi da parira svim zapadnjačkim.
Slava
Od nastanka slava do danas, ovaj događaj je sinonim za porodičnu vezu sa prošlošću, tradiciju i poreklo. Slava se u našem narodu prenosi sa kolena na koleno, po muškoj liniji, dok žene preuzimaju muževljevu slavu od momenta stupanja u brak. U najstarija vremena, za slavu bi se porodice okupljale oko ognjišta pored koje je bila i skromna trpeza, a pripovedale bi se priče o starim precima.
Iako moderno doba unosi novine i u najstarije običaje, ono što se zadržalo kao najbitnije na trpezi je slavski kolač, žito, sveća i crno vino. Sve osim ove 4 stvari su opcionalne, u skladu sa tim kolike razmere proslave domaćin želi. Tradicionalno je da domaćin bude obučen u belo, da je veseo i da tokom celog dana dočekuje goste koje srdačno služi. Ipak, ovo je pre svega religiozni običaj i treba se truditi da se osnovna načela ispoštuju, makar kada se radi o razlikama posne i mrsne slave.
Badnje veče
Badnji dan je pravoslavni običaj koji se poštovanjem tradicije duboko ukorenio u srpska praznovanja. Ime je dobio po činjenici da se na ovaj dan badnjak seče i unosi u kuću. U starija vremena, ali i danas u pojedinim mestima, u ranu zoru se puca iz puške čime se daje znak da je vreme da se ide u šumu po badnjak. Na proslavi Badnjeg dana koji je ujedno poslednji dan posta, domaćice spremaju i postavljaju nemrsne specijalitete od kojih su najpoznatiji pasulj, riba, kupus i obavezno suvo voće. Ono što je možda najlepša simbolika ovog praznika je okupljanje porodice. Na ovaj dan se mirno obeduje, uživa, razgovara i dočekuje jedan od najradosnijih praznika – Božić.
Ispraćaj u vojsku
Ovo je običaj koji više nije toliko aktuelan zbog neobaveznog vojnog roka, ali u nešto bližoj istoriji je bio veliki povod za slavlje. U vreme kada je vojska bila obavezna, budućem vojniku bi se ispraćaj čestitao i do 3-4 dana uoči odlaska, a prihod koji bi dobijao je premašivao i svadbarske cifre. Koliko je ovo bio poseban dan govori potpuni pad tržišta u kom su profitirali restorani, tekstopisci, muzičar i tvorci čestitki. Nije bilo čudno da na proslavi bude i do 300-400 zvanica, a slavlje bi uključivalo sve što i svadba, nekad i u daleko većim razmerama. Da niko nije mario za trošak, potvrđuju i radio stanice kojima bi stizale stotine poruka u kojima porodica i prijatelji pozdravljaju vojnika.
Naravno, proslave i poput venčanja, rođendana, krštenja, od skoro devojačkih i momačkih večeri se slave u jednakom stilu. Moglo bi se reći da neretko, samo tražimo izgovor da se okupimo i zabavimo, ali i da je to ujedno najlepša odlika ljudi našeg podneblja koji u svojoj ne tako slavnoj istoriji, nikad nisu izgubili želju za slavljem.