Kad se mesec sprema na spavanje – Zvonko Bogdan


Tekst pesme:

Kad se mesec sprema na spavanje
ja polazim u ašikovanje.
Dok ne stignem do svoje dragane,
moram proći kraj jedne kafane.

A kafana mala, zadimljena,
čuva spomen na stara vrimena.
Tihi zamor setne riči bira,
jedan stari na cimbalu svira.

Tiho svira i potajno plače
i pominje sve stare svirače.
I sića se ove pisme stare,
cand se duce luna la culcare.

♬ ♪ ♬

Ref.
Jonel, jonel, jonule,
curice to ne vole.
Kad tvoje usne pijane
ružno pričaju.

Jonel, jonel, jonule,
curice to ne vole.
Kad tvoje žice pijane
svašta sviraju.

♬ ♪ ♬

Godinama ista priča traje,
mesečeva šetnja ne prestaje.
Ja i dalje idem na tu stranu,
moram svratit u istu kafanu.

A kafana mala, zadimljena,
čuva spomen na stara vrimena.
Tihi zamor setne riči bira,
a naš Milša na cimbalu svira.

Tiho svira i potajno plače
i pominje sve dobre svirače.
I sića se ove pisme stare,
cand se duce luna la culcare.

Ref.